Geofilozofija

Max Ernst, Europa nach dem Regen (1933),

Ово дјело се налази у најстаријој њемачкој државној умјетничкој галерији у Карлсруеу, а наговјештава својеврсну геофилозофију, јер се “Европа и Азија стапају и појављују као нови свjетски поредак. Изгледа да се колосално трансформисана географија заснива на стварној утопији Хермана Соергела из 1929. године, према којој се Средоземно море могло спустити, а Сахара наводњавати. Људско биће је невидљиво, али су повучене граничне и поморске линије. Са осјећајем за широко флуктуирајуће тло садашњости, Ернст нас суочава са визијом постапокалиптичне будућности”.